Pravopisni znakovi u upravnome govoru
Upravni se govor uvodi navodnicima ili crticama. U rukom pisanome tekstu upotrebljavaju se navodnici, a u tiskanome se tekstu mogu upotrebljavati i navodnici i crtice. Pravopisni znakovi u upravnome govoru u kojemu je navod uveden navodnicima ili crticama upotrebljavaju se u skladu s ovim primjerima:
| „Dobro sam”, rekao je Marko. | – Dobro sam. – rekao je Marko. |
| „Jesi li dobro?” upitao je Marko. | – Jesi li dobro? – upitao je Marko. |
| „Dobro sam!” uskliknuo je Marko. | – Dobro sam! – uskliknuo je Marko. |
| „Dobro sam”, rekao je Marko, „jer sve ide po planu.” | – Dobro sam – rekao je Marko – jer sve ide po planu. |
| „Jesam li”, rekao je Marko, „dobro čuo?” | – Jesam li – rekao je Marko – dobro čuo? |
| „Sad mi je”, povikao je Marko, „zaista svega dosta!” | – Sad mi je – povikao je Marko – zaista svega dosta! |
| „Dobro sam, majko”, rekao je Marko. | – Dobro sam, majko. – rekao je Marko. |
| „Dobro sam, majko,” rekao je Marko, „iako to nitko ne vidi.” | – Dobro sam, majko, – rekao je Marko – iako to nitko ne vidi. |
| „Dobro sam,” rekao je Marko, „ali to joj ništa ne znači.” | – Dobro sam, – rekao je Marko – ali to joj ništa ne znači. |
| Marko je rekao: „Dobro sam.” | Marko je rekao: – Dobro sam. |
| Marko je upitao: „Jesi li dobro?” | Marko je upitao: – Jesi li dobro? |
| Marko je uskliknuo: „Dobro sam!” | Marko je uskliknuo: – Dobro sam! |
| Marko je uskliknuo: „Dobro sam!” i nastavio: „Žao mi je.” | Marko je uskliknuo: – Dobro sam! – i nastavio: – Žao mi je. |
| Marko je rekao: „Dobro sam”, i nastavio: „Žao mi je.” | Marko je rekao: – Dobro sam. – i nastavio: – Žao mi je. |
| Marko je upitao: „Jesi li dobro?” i nastavio: „Žao mi je.” | Marko je upitao: – Jesi li dobro? – i nastavio: – Žao mi je. |